Potraga za Lidijom III

Šetam vam ja ,debela beštija, po ovoj buri i uživam. Pomalo sjetno. Mirno. Trbuh mi je pao do koljena, ramena do pupka, a glava se spustila skroz na mjesto gdje bi trebala biti ona glavica, a ta glavica me miluje po ćeli i radi mi frizuru sa ove dvije dlake koje su još prisutne. Iz ušiju mi ,svako toliko, provire pauci ili poneki žoharčić, ali i njima je hladno u duši, pa odmah zbrišu natrag u onu bljuvotinju zvanu mozak. Iz džepva mi strše dlake od nekog pokojnika koje sam pokupio neki dan na groblju, ali više ni u tom lunaparku nemaš pravi hrvatski proizvod , sve neki GMO. Ma nema veze. Baš sam usamljen. Ja, koji volim tulume. Glupo. Malo sam se sinoć poigravao sa našim rukometnim virtuozima, podizao daske, linoleume, zabijao prsti u oči, nagnječivao kosti, dao paucima da ispletu mrežu na golu, ali mi je nekako brzo dopizdilo kad kraj mene nije moja, jedina svemoguća, izdajica, Lidijica.
Ruke sam složio pokraj tjela, i dlanove oslovio na glavurdu, a ramena uzdignuo još pola metra više od normalnog. Šutam kamenje po plaži sa mojim starim, ofucanim, bogtepitaj kakvim cipelama. Nije me briga.
Ma ljudi!! Sve je ovo trajalo nekih četiri sekunde! A onda, tuuulluuum. Naišao mi moj jedini, vječiti prijatelj , Janez Orleiučko, zvani Iskompleksirana Papuča.... ( On, onako dobar, u šali zna reći da su kod njih žene niža rasa, pa zato jedva da imaju seksualne odnose, a nikako ne može shvatiti zašto im žemske iz Hrvaške ne daju..ono nešto...ma pizde..., li ga pizde.) !! I zato vam Janez Orleiučka prođe na planinu da piša u more i ooorleeiuuuče po cijeli dan. Da ne bude sam.

Pitam ga za moju jedinu, ma znate, Lidijicu, a on uporno ko noj, ..ma ne bin se štel mešat.. Ma što se mešaš, kažem, ali stah je vrag. I onda smo, nas dva brata po Mateju zajedno orleiučkali sve do maloprije. ( Ma dobro. Nije baš tako. Ipak sam mu dao i jedan morski krastavac da osjeti miris morja. Valjda ga neće upotrijebiti za nešto drugo. Ma znate već, prdne, a ono sperma po zidu..he..he!!
O moja jedina. Dođi barba Bubimiru..

Čin 3. od 8 plus nule

BRODJO !!! OVAKO SKONČAJU SVE BLOGERICE KOJE OČEKUJU PREVIŠE ....

Potraga za LIDIJOM II

I sjedim ja tako u kanalizaciji ispod Korza. Uživam. Pantigane jure na raskršću, i lijevo i desno, i lijeve i desne. Koji im je vrag? Dolazim u iskušenje da prdnem od smijeha kad već ne mogu od tuge. Napinjem se, trudim se, pokušavam..., ali neće, neće, pa nećeee... Možda usnama? Vox populi? Jedan kiseli osmijeh? Ali neće, neće, pa neće.. Nije sezona od repe, pa isčupati ne mogu. Čujem da dolaze " pakleni " u pratnji tamo neke Morske vile ( možda je to moja Lidijica ), i da će te pantigane usmijeriti pravo. Možda! Ma, teško, teško. Nedaju se one. Previše ih je. Nisu to obični, slatki miševi, to su PANTIGANE. Velike, tvrde, žilave kao krmače. Možda ih treba samljeti u kobasice? O Lidija. Gdje si? Nedostaješ mi.. Da li se sijećaš kako nam je lijepo bilo kada smo zajedno pretraživali grobnice, a kiša je padala? Valjda su faraoni pokapani po kiši jer je to bio luksuz na onom isušenom pijesku u starom Egiptu. ( Jesu li oni bili lijevi ili desni ? )... Ma koga briga. Pantigana je uvijek ....pantigana. O Lidija, Lidijica...

ČIN 2. od 8 plus nule

Potraga za LIDIJOM

LIDIJA,Lidiiijaaja! Nisam te dugo vidijaa, o Lidija, pa mi želudac izbušila vidija. Plinove sam dobijaa, o moja mala Lidijjjaaaaa.
Gade mi se žganci, jer nisu sami Ukrajanci, već i neki Rusijanci, a i drugi neznanci. Možda i Slovejanci, a moja pupica sad je puna rupica.
Fališ mi Lidi..Lidi..o Lidijica, zašto si kada nisi, a ako jesi reci mi gdje si.
Preko sedam gora i dola, pa sve do nekog tamo mora, tražim te ja da ti poklonim žohara dva, možda tri, možda sto ....( koliko ono broji Predsjedništvo ?).
Tražim te i Kanaderom i raketom da mi jezik uvališ Netom i usprkos EU zova od ravnice do Jadranskog mora.
MORA

MORA .... o noćna mora
ČIN 1. od 8 plus nule

Uvodna riječ

Haj smrtnici! Odluka je pala i ja ću vas, od danas pa zauvijek, maltretirati svojim podzemaljskim razmišljanjima. Baš mi se i ne sviđa ono "BUBIMIRKO" jer ja sam Bubimir, a "KO" su mi prikačili na blogu. Baš su neki . Od danas ćemo se maltretirati barem jednom na tjedan sa mojim dubokoumnim razmišljanjima koja neće uvijek imati baš sve kockice na broju ali oni koji me poznaju to će shvatiti. ( Bubimir jednom, uvijek Bube u miru). Već ste mi dosadni, a pogotovo ona mala na otoku zvanom GB, kojoj hormoni sve više lupetaju pa je dobila i ponekih desetak kilograma. Da pokušam biti " iskren " dosta mi je i ovih plinova koji mi više nisu dostavljeni kao nekad, a za sve to su krivi Ukrainci ili neki drugi inci, pa mi moj prkosni želučić više ne funkionira kao nekad. Čujemo se jer moram odmah napustiti vaše simpatične face, a sve zato jer sam upravo dobio novi novcati akumulator.Pusaaaaa-----jezikkkk---pu....